Ovo će biti malo drugačiji tekst na blogu i mogu reći da nam je jako drago radi toga 🙂 Naime, dobili smo tri nominacije za The Versatile Blogger Award, od dragih nam Brankice Stanić s bloga brankicastanic.com, Andree Marijan s bloga pokretanje.com i Mirne Bašić s bloga Lova Do Krova!

Prije svega se želimo zahvaliti curama na nominaciji! Posebno nam je drago da su nas one nominirale jer njihove blogove imamo u bookmarksima i redovno ih pratimo i na društvenim mrežama. Veliko veliko hvala, vaša nominacija nam znači vjerojatno više nego što si možete zamisliti 🙂

Pravila igre za ovu blogersku nagradu su sljedeća:

  • Zahvalite osobi koja vas je nominirala
  • Nominirajte do 15 blogera (možete manje ali ne više) i obavijestite ih
  • Podijelite sa svima 7 činjenica o sebi
  • Objavite sliku nagrade u svom tekstu i ova pravila

Naše nominacije su blogovi koje imamo u bookmarksima! Iako su ti ljudi već uglavnom nominirani, mislim da to nije izgovor da ne izrazimo svoju zahvalnost što pišu sadržaj koji mi volimo čitati 🙂 Pa tako, blogovi koje mi pratimo su:

 

7 stvari o nama:

Prvo: jako često nas pitaju jesmo li blizanci?

Da, dvojajčani smo blizanci iako ne ličimo kao jaje jajetu. Razliku među nama ćete najlakše primijetiti ako obratite pozornost na kilažu i bradu 😀 Naime, Ivan ima kozju bradicu i kojih 30-ak kila više od Filipa. Ali da, ako nas znate uživo, svjesni ste činjenice da smo podjednako ćelavi iako imamo 24 godine. Što ćeš, genetika. I da, obojica već imamo djelomično sijedu kosu. Nadamo se da je to znak neke mudrosti, a možda se samo tješimo haha 😀

Drugo: imamo psa Ćapu kojeg smo razmazili koliko god smo mogli!

Ćapo ima posebno mjesto u našim životima. On je malo siroće kojeg je tata slučajno našao kad je išao u polje traktorom. U zadnji tren je uočio da se nešto miće ispred traktora te je zakočio, a kada je pogledao dolje, mali psić je sjedio na pola ceste i gledao točno u njega. Nije preostalo ništa drugo nego da siđe s traktora i uzme ga u krilo, okrene se nazad i dovede ga doma. Ćapo sad ima vlastitu fotelju pored televizora. P.S. Imamo još 2 psa pored Ćape i negdje 15 mačaka 😀

Ovo je mali Ćapo 🙂

Ovdje je Ćapo već malo narastao 😀

 

Treće: Da, seljaci smo i blogeri 😀

Većinom su blogeri i blogerice neke urbane figure koje dokumentiraju svoje životne prilike i neprilike, razmišljanja i stavove. Međutim, naš blog je spoj urbanog i ruralnog. Mi živimo na selu, uzgajamo hrpu patki i kokoši, ovce, svinje, guske, pa čak i kalifornijske gliste. Zašto gliste? Zato što nam one rade humus, prirodno gnojivo koje koristimo za uzgoj naše organske hrane. Iako imamo više vrtova i stvarno je dosta posla s tim, možemo se pohvaliti da tlo na kojem su vrtovi već godinama nisu vidjeli umjetna gnojiva ili neke kemijske preparate. Naš otac ima jako visoka očekivanja i standarde kad je u pitanju hrana koju jedemo, pa tako čak i krumpirove zlatice kupimo ručno. Sve to da ne moramo koristiti neke kemikalije. No, o tome ćemo više u nekim drugim postovima pa ćete vidjeti 😀

Četvrto: Zašto se blog zove Sretna Patka?

Evo, ovo je biser naše kreativnosti. Naime, kada smo se odlučili da bismo pokrenuli blog, došli smo do jako bitne odluke. Kako će se blog zvati?! -Puno smo razmišljali, a ništa pametnog nije dolazilo. Budući da smo podizali web stranicu prvi puta, odlučili smo se registrirati jednu probnu domenu. Probnu domenu na kojoj ćemo se naučiti što se sve može napraviti, a tek poslije bismo dignuli “pravi blog” na web. Kada sam smišljao na koju adresu registrirati probni blog, pogledao sam kroz prozor i zamišljeno gledao u dvorište. Tamo je bio patak Dominator (da, zaista se tako zove) koji se veselo gegao po dvorištu. Pomislio sam si:”Čovječe, kak su ove patke sretne da se ne moraju bavit s ovakvim stvarima!”. I onda mi je sinulo:”Aha, Sretna Patka- to je to!”. Da duga priča bude kratka, Sretna Patka je  ostala jedini i glavni blog 😀

Peto: Bivši smo reprezentativci Hrvatske u streljaštvu, a iz toga se pokrenuo naš put prema osobnom rastu i razvoju

Iako ovo piše u dijelu bloga “O nama”, sad ću malo bolje to sve objasniti. Tko imalo poznaje streljaštvo kao sport, zna da je to otprilike kao šah. Ne mogu reći da fizička kondicija nije bitna, ali većinom je to mentalni sport. Sport u kojem samo jedna kriva misao može poremetiti koncentraciju i rezultirati gubitkom medalje. Da, to je užasno stresno. Na našim treninzima smo se prvi put upoznali s mentalnim tehnikama. Naši učitelji All Level Healing™ tehnike su dolazili k nama na treninge i učili nas kako si možemo poboljšati koncentraciju, koje jednostavne trikove možemo iskoristiti kako bismo umirili svoj um do te mjere da, iako nam je puls na 140-150 otkucaja u minuti, još uvijek pogodimo točkicu promjera 0.5 mm na 10 metara. To je sve rezultiralo s nekih 4-5 kila medalja. Da sad ne pišem kroniku razvoja događaja (jer bi to bio mali roman), završili smo sve stupnjeve mentalnih, energetskih, duhovnih, šamanskih tehnika kod njih. Zato sada, kada smo već toliko u osobnom rastu i razvoju, pišemo ovaj blog.

Šesto:  Stvarno jako volimo cheesecake i Starbucks

Obojica jako volimo cheesecake i jako se veselimo probati nove varijante na novim lokacijama 😀 Pored cheesecake-a, jako volimo i kavu iz Starbucksa.

Sedmo: Iako puno radimo na sebi, postoji jedna stvar koja nas posebno izbaci iz takta…

Ako niste puno vremena provodili na selu, vjerojatno ne znate kakva je #RuralnaTragedija kad kasnite ili se žurite do grada, a ispred vas se vozi kombajn. Ceste u bilogorskim selima najčešće nisu dovoljno široke da biste mogli pretjecati kombajn, pa to sve skupa preraste u ruralnu tragediju. Jedino što čovjeku preostane je da nazove i ispriča se unaprijed radi kašnjenja, a mi ne volimo kasniti. Još jednom hešteg RuralnaTragedija.